Пребарај го блогов

сабота, октомври 03, 2009

1.3.1.3.1. БОСИЉКА И СЛАВКО

1.3.1.3.1.1.  СУНЧИЦА       1.3.1.3.1.2. ЛЕНЧЕ         1.3.1.3.1.3.    САВИЦА



Босиљка                                     Славко
1.3.1.3.1. БОСИЉКА –Потомцима који имају у рукама ову генеалогију препоручујем да ово име прочитају бар два и више пута. Колико је тај неписмени кум могао да изабере тако лепо име. Босиљак је биљка која служи за киќење и носи се на ухо. Опојног је мириса и у себи има божанствену моќ. Њу свештеници умоче у воду и том водицом прскају вернике. Та вода у којој се умочи босиљак не поквари се никада, јер босиљак има чудесну моќ. То признају лекари, ботаничари, свештеници и обични људи. Помослите само како је кум преко имена детета успео да покаже у једном даху све о новороѓеном детету.       

БОСИЉКА  Керке СУНЧИЦА, ЛЕНЧЕ, САВИЦА,и унука ВАЛЕНТИНА

У овој речи лежи словенска морфолошка смисао, у тој речи лежи симбол киќења и поноса. Нема ту ништа што одудара од наше националности и наше традиције. Нема ту позајмљених и нама старних имена: Кларе, Каролине, Бекенбауера, Клеопатре итд. Име човека је једно веома важно етногенетско и национално обележје по чему се људи препознавају. Ту не сме бити помодарства. Име мора полазити од сопствене националне етимологије (етимологија наука – граматичка дисциплина – о пореклу речи)Дан- Даница, Недеља- Недељко, Радост-Раде или Радоје, Среќа-Среќко итд.итд. Боље је куму препоручити име које желимо и које има значење из наше етимолгије, него целог живота носити туѓе име.

Босиљка је роѓена у селу Старом Нагоричану од оца Васиља и мајке Санде 1926 године. Починула је 2001 године. О њој смо доста рекли када смо говорили о браку и невољи Васиљевој, али свему томе треба додати да је она била веома вредна и душевна особа. Била је добра мајка и домаќица и знала је да плени саговорника својом отвореношќу и нежношќу. Из њених усана се ретко назирала злоба и омраза. Таква је била у куќи, таква у селу и суседству, таква у односу са роѓацима и праијатељима. Оличење једног времена и једне патријархалне васпитаности од родитеља и средине који нису чули за педагогију, али су васпитавали и учили на основу вишевековне, утврѓене и проверене традиције, данас такозване емпириске методе у васпитавању. Босиљка је зраќила тим својим васпитањем и као да је хтела да то пренесе свима са којима је долазила у додир.                

Босилка сестра Јулка и брат Раде

Босиљка се удала за Славка у истом селу, односно у засеоку Беле Грамаде у породици Мутавчинци. Њен супруг Славко занимавао се земљорадњом, али је имао и допунско занимање те је радио као зидар и од те делатности добијао готов динар којим је подмиривао трошкове за куќне издатке. По доброти, душевности и односу са људима, рекло би се, нимало није изостајао иза своје супруге Босиљке. Више пута ми је помагао у току мог мукотрпног и сиромашног школовања. Знам да му те паре које ми је давао и поклањао нису биле сувишне, јер је и он имао децу која су имали своје потребе, али је знао да цени и поштује родбину као своје најроѓене.

Славко, супруг наше Босиљке роѓен је 1925 године, починуо је 1957 године. Живео је око 32 године да би после своје смрти у младим годинама, оставио Босиљку да се сама стара о одгајању и школовању деце. Њих је било троје, те је то заиста била велика обавеза за једну женску особу. Није се имало куд. Деца су завршила основну школу у Ст. Нагоричану и после продужили колико се могло у таквој ситуацији, даље. Оно што су завршиле њене три девојчице, у сваком случају и у оваковој прилици, може служити за понос и ќеркама и нама осталој родбини. Све три ќерке су удате и имају оформено своје породице, са којима смо, такореќи у сталном контакту.

Нема коментари:

Loading...

Архива на блогот

Site Meter