Search This Blog

Вчитување...

сабота, октомври 03, 2009

ЦРКВА СВЕТОГА ЃОРЃА У СТАРОМ НАГОРИЧАНУ И НЕКОЛИКО РЕЧИ О СВЕТОМ ПРОХОРУ ПЧИЊСКОМ

Црква у селу Старом Нагоричану изграѓена је у XI веку. Првобитну цркву изградио је Роман Диоген. Није познато колико је трајала и када је порушена, али је поуздано да је ову садашњу цркву на темељима Романове цркве изградио српски Краљ Милутин 1313 године.. Имајуќи у виду све историске околности, може се реќи да је Роман Диоген градио ову цркву пре него што је село Старо Нагоричино било насељено. Она је у то време граѓена као храм захвалности испоснику и пустињостановнику Прохору са којим се Диоген срео и који му је предсказао царску будуќност, како се и догодило. Тешко је поверовати да је црква граѓена у насељеном месту у XI веку, јер је Прохор овде пребивао у X веку, а сасвим је поуздано реќи да испосник и пустињостановник не живи и не приближава се божјој вољи тамо где има насељеног грешног света.

У вишевековној храстовој шуми где се данас налази ово село, живео је Прохор у скромној пеќини, која и данас стоји изнад саме цркве. Диоген Роман, у својству византиског великодостојника, ловио је по овој шуми и рањена га је кошута одвела у пеќину где је и она живела са Прохорм. Роман је запео стрелу, али га је старац замолио да га не убије и том прилоком прорекао му да се врати у Цариград где ќе бити изабран за византиског цара. Ово се догодило што се може видети из Историје Византиског царства. Тада се Диоген присетио старчевог предвиѓања и решио да га потражи и и да му се захвали. Дошао је до пеќине, али ту старца није било, јер се Прохор одмах после сусрета са Диогеном преселио у Козјачке планине. Роман продужи пут и наѓе га, али мртвог. Пренесе га у цркву у Старом Нагоричану, али кад ујутру устане примети да старчевог тела нема. Поново га потражи наѓе га изнад данашњег  манастира Св. Прохора Пчињског. Види ово чудо и помири се с њим те старцу направи малу црквицу на данашњем месту и ту смести покојног испосника. Цркву у селу С. Нагоричану посвети Светоме Ѓорѓу, који је и дан данас патрон ове великолепне цркве.

Почетком XIV века, односно 1313 године на темељима старе цркве српски Краљ Милутин изградио је нову великолепну цркву у византиско-српском стилу. Све што је у овој цркви одушевљава и плени душу. архитектура је великолепна. Главна купола и четириспоредна кубета потсеќају на Студеницу, Грачаницу или Милошево. Прекрасни сводови на пандантифу и у малим куполама изражавају неимарску недостижност Милутинових неимара. Више научњака светског гласа истраживали су архитектуру и живопис ове цркве. Овде је радио Охуњин, Јован Хаџи – Васиљевиќ и још велики број архитеката и уметника попут Пепека и много других. Меѓутим, комплетна и до сада не превазиѓена монографија о овој цркви претставља рад историчара уметности Бранислава Тодиќа, који је написао Монографију цркве у Старом Нагоричану под наслов “СТАРО НАГОРИЧИНО” у издању САНУ – Београд 1993 године.

Фрескописове цркве ништа није мање важан и задивљујуќи од њене архитектуре. Фрескопис је у пет зона и у најмању руку претставља илустровану историју хришќанства. Има веома велики број циклуса о светцима из историје Хришќанства. Ту се могу видети циклуси из живота Исуса Христа, Светога Ѓорѓа, Светог Николе, Богородице Марије и још много лепих фресака које су у средњем веку израдили непоновљиви мајстори уметности Михаил и Еутихије. Композиција са вечито вредном историском и уметничком врлином јесте такозвана ктиторска композиција, која се налазилево од главног портала, тј.онамо где по иконографском распореду треба да стоје ктиторске композиције. На овој композицији налазе се ликови Краља Милутина и Краљице Симониде, лик Светога Ѓорѓа, ликови царице Јелене и Цара Константина. Свако од ових ликова има своје историско и духовно значење. Краљ Милутин је ктитор-градитељ цркве. Краљица Симонида је непунолетна српска краљица тога времена, која је византиског пореклаи која својим браком за супруга очеве старости много говори о политичКп-државним односима измеѓу тадашњих држава Србије и Византије. Лик Светога Ѓорѓа у тој композицији заузимају царица Јелена и њен син Константин због тога што је у доба њихове владавине,односно 313 године Хришќанство признато као званична државна религија у византијској држави. Нигде на другом месту нема овако богате и садржајније ктиторске композиције која тако илустративно приказује историске и духовне прилике једног времена.

Ову цркву је 1684 године посетио српски патријарх Арсеније Чарнојевиќ. То је било само пет година пре Велике сеобе Срба 1689 године. Та посета Патријархова је била део његове маршуте када је он имао визиту по овдашњим црквама. У то доба турске владавине црква Светога Ѓорѓа из овога села одржавала је присне везе са државом Србијом што се може видети из многобројних архивских докумената. Црква је данас под заштитом државе као значајан споменик из историске и културне прошлости овдашњег народа.

No comments:

Loading...

Blog Archive

About Me

Site Meter