ЈУЛКА И ДАНИЦА

Као што раније рекосмо Јулка и Даница не припадају генеалогији Јовчевих, јер су оне доведене из села Младог Нагоричана са мајком Васком. Њихов отац Денко живео је у селу Младом Нагоричану, и како је познато починуо је у болници при операцији од слепог црева. Две девојчице, не старије од пет године остале су сиракиње. Њихова мајка Васка поседела је удовица око две године, па се затим удала за Васиља у истме селу одакле се и удала за Денка у селу Младом Нагоричану. Био је тежак, како овде кажу “крепен живот” јер при поновној женидби морало са затеќи и довести више деце, јер су патријархалне породице биле богате децом, посебно у сеоским срединама. Потпуно је оправдана поговорка која је овде кружила и коју су људи препричавали:”Сељаку не треба друга клетва, осим клетве да му умре жена или да му цркне во”. И заиста, жена и во су били веома важни у једној сеоској куќи. Нестајањем жене и ораќне стоке у сеоској куќи је настајала потпуна сиромаштина. Ово се посебно огледало у оним фамилијама где није било више девера и јатрва да преузму обавезе и дужност починуле особе. Таква је била ситуација у Васиљевој породици, где су за смрти његове прве супруге остале две непунолетне ќерке, Босиљка и Мица. О њима је у овој генеалогији веќ било речи и ми смо овде увели њих и њихове потомке.

Овде желим реќи коју реч и о њима из више разлога, иако оне не припадају Јовчевим потомцима о којима желомо, на дар и понос, будуќој генерацији оставити ову генеалогију.  Обавеза због које то чинимо произлази из више чињеница. Прво, ми се никада у куќи Васиљевој нисмо делили на, како овде зову, “затечене”, “доведене” и “прироѓене”. Чудно је то осеќање и оно се у данашњим условима тешко може објаснити. Друго, ми и данас, када је свако од деце израслих у Васиљевој куќи, формирао своју самосталну породицу идемо радо једни код других, радујемо се заједничким радостима, тугујемо и патимо над заједничким невољама, канимо се и идемо једни другима у госте и никада нам није нам ни крај памети не доѓе мисао да ми нисмо роѓени роѓаци и да ми не припадамо истој генеалогији. Даље, због заједничких потомака који и даље треба да поштују и негују ону прошлост у којој се знало само за поштовање и разумевање. Због пијетета према Даници, која је починула, и према њеним потомцима, које и данас и надаље ќемо сматрати нашим.

Из разлога што не припадају Јовчевој генеалогији и нису потомви Јовчеве генеалогије, ми овде неќемо их стављати по уобичајеној генеалошкој шифри и генеалошком коду, али их желимо увести, онакве какве су, јер је нас гајила и одрасла иста судбина. Зато, пишуќи ове редове, желим својим и њиховим потомцима оставити аманет да се поштују, посеќују и воле, јер је само то доказ за незаборав и љубав.

• САДРЖАЈ - Родослова (Генеологије) Рада Јовчиних из села Старог Нагоричана