Пребарај го блогов

недела, октомври 04, 2009

1.3.1.3.4. РАДЕ И ЈОВАНКА

1.3.1.3.4.1.  ЕЛИЗАБЕТА     1.3.1.3.4.2.  ДАНИЈЕЛА        1.3.1.3.4.3.  СИНИША


Раде и Јованка

Са мојом супругом Јованком упознали смо се 1964 године а забављали се скоро пуне четири године, а Децембра месеца 1968 године ступили у брак. Истину за вољу треба признати да је наш брак био нека врста бежање од сиромаштине. Имали смо по једну диплому и велику наду у души да ќемо у животу успети. Првих неколико године брака живели смо као кираџије по туќим куќама и становима. Највише смо становали на ул. Никола Тесла, или како је овде зову Врањски пут. Нисмо се помирили са ситуацијом да вечито будемо под киријом и да нам деца расту на туѓем плацу и на туѓој тераси. Зато још 1970 године узели смо плац и озбиљно размишљали да подигнемо свој дом. Куќу смо почели градити с пролеќа 1973, а веќ 1974 године усељујено се, иако још није била завршеана. Градња и финализација куќе је трајала доста дуго, али то иде нешто лакше и у томе има наде и топлоте него бити кираџија и гледати како вам неко грди децу да не иду овде, да не седе овде итд. Док смо градили куќу, иствремно смо школовали децу, а то није лако, још више ако се свему томе дода да сам и ја  тих година завршавао факултет, као део свога стручног образовања.
Радетова куќа

Нисмо се отказали ни очеве земље и друге оставштине коју нам је оставио. Насадили смо око 1000 вишања, 1000 корена купина, гајили виноград, обраѓивали земљу итд. Исплатио се тај посао јер смо захваљујуќи и тој допунској делатности, успели да изградимо куќу и да школујемо децу. Поред свега тога, морам напоменути да смо доградили и модернизовали очеву куќу у селу Старом Нагоричану, та она сада одише једним пријатним амбијентом и пристојнија је за престој и одмор. Са својом супругом Јованком све што смо радили и урадили сматрамо као дуг једаном завету. Морам признати да су у томе доста помагала и наша деца, што им је омогуќило да поред стеченог образовања имају лепе радне навике.

Јованка

 ЈОВАНКА- Јованка је роѓена 13 августа 1946 године у селу Магленцу од оца Крсту и мајке Добрице. Село у коме је роѓена Јованка припада Р. Македонији, али је дубоко, као неки сувоземни залив ушло у Р. Србију. Налази се око сат и по хода изнад Манастира Светога Прохора Пчињског. Сви кажу да ово село по свим својим националним и етногенским одликама припада српском етничком простору. Ближи су им трговачки и други центри који се налазе у Србији, него они у Македонији. По административној и територијаној подели после Другог светског рата и данас припада општини Старо Нагоричино. Село има богату историску прошлост из давне и скорије прошлости и вредно је о њему написати репортажу или роман који ќе описати та дивна места, пределе, бујне шуме и цветне пашњаке. Људи у овоме селу су прави горштаци, пуни ведрине и лепоте душе, вредни и послушни.

Раде, Јованка и Синиша

Крста и Добрица у браку имали су двоје деце, Русу и Јованку. Руса је роѓена 1944годину.

Крсто, отац Јованкин имао је брата Спасу и Благоју из махале Илинци. Добрица, мајка Јованкина потиче из породице Грци из села Маглнца. Имала је сестре: Круну и Данцу и два брата Драгана и Чедомира.

Јованкина тетка Круна удата је и живи у селу Враготурцу код Куманова, док је Даница удата у истом селу Магленцу у махали Бујак. Ујак Драган се одселио у Крагујевцу.А ујак Чедомир се одселио са породицом у Севкерину код Опова у Банату.

Јованка њена сестра Руса и Синиша

Крста, отац Јованкин, роѓен је 1920 године, али је починуо врло млад у својој 26 години од последице како његова деца кажу, четничког мучења и малтретирања. Добрица, мајка Јованкина, роѓена је 1921 године, али пошто јој је први супруг починуо, са двоје нејаке девојчице, удаје се у село Коинце за другог супруга, Стојчу, званог по надимку”Аџија”. Код њега у новом браку, Добрица “затиче” петоро Стојчине деце. Ту трагедију и невољу не треба коментирати нити о њој писати, јер се зна да је мајци, односно маќехи било веома тешко са седморо деце. У таквим условима је расла Јованка, ту стицала прве појмове о природи, друштву и односима у њему.

 Раде, Јованка и унук Марко 

И поред свих невоља које су пратиле Јованкин живот, она је успела да заврши Педагошку академију у Врању и да стекне звање наставника физике. После завршетка вишег образовања запошљава се у Куманово у Основну школу “Христиан Тодоровски Карпош“ где и данас ради.

Данијела, Руса и Марко

Када се ради о особи која је чувала троје вредне и марљиве деце, свима дала факултетско образовање, са супругом изградила куќу и очувала мужевљево очево наследство, илузорно је додавати и трошити речи да је то вредна, марљива и узорна домаќица. Таква је и у школи и своме колективу, веќ смо раније рекли да је у браку са супругом Радетом ступила у брачној заједници, месеца децемра 1968 године.

Раде и Јованка у браку имају троје деце: Елизабету, Данијелу и сина Синишу.

Нема коментари:

Loading...

Архива на блогот

Site Meter