Мица и Трајко
1.3.1.3.2. МИЦА је друго Васиљево дете - ќерка, од његове прве супруге Санде. Роѓена је у селу Старо Нагоричане 1928 године. Одрасла је као полусироче у очевој куќи са двема доведеним сестрама Јулком и Даницом и маќехом Васком. Иако смо раније описали једну идеалну породичну слогу и идилу у Васиљевој куќи са другом његовом супругом и са доведеним њеним ќеркама из првог брака, код Мице се никада није могла попунити празнина о изгубљеној мајци. Она је остала без мајке у својој седмој години, тада када је детету мајка најпотребнија. Своје осеќаје и болове у души за изгубљеном мајком могла је да повери само старијој сестри Босиљки. Можда је тај неизлечиви бол за изгубљеном мајком био толико велики да је у души Милици оставио вечне трагове потиштености и мирноќе. И поред свега тога, Мица није губила веру у будуќност, па је покренута свом интимном снагом и чудним оптимизмом за живот потпомогнут и допуњен очевим присуством и пријатном домаќом атмосфером измеѓу сестре и полусестрама, гајила наду да ќе Бог и њу одомити и дати јој децу којима би се радовала и одгајала.спремила је све девојачке дарове као и остале сестре, као и све девојке за удају у њиховом селу. Све девојке у Васиљевој куќи биле су хваљене, како овде кажу: “пуним устима” и на високом гласу, те су многи очеви који су имали синове за женидбу брзали да се са Васиљем освате. У то време још је владала и царовала институција намерништва.
Када је Мица стасала за удају, Васиљеву куќу посетио је намерник. И тако је уговорено да се Мица уда за Трајка Васињевог из села Челопек, из Вишенске махале у породици, коју овде називају “Шишковима”. Тако Мица и Трајко засноваше брачну заједницу. Трајко је живео у заједници са братом Гијом, који је био старији и мало инвалидизиран. Хромао је са једном ногом, али му то није сметало да обавња све домаќе и остале послове. Према традицији куќе и осталих домаќинстѕава у селу и учитавом крају, млаѓи брат и млаѓа јетрва су морали бити на неки начин потчињени страијима у куќи. Због тога, Мица се није много ослободила обавеза које је имала и код родитељеве куќе. И овде је морала да преузме многе дотадашње послове од старије јетрве и да их обавља сама. Такав је случај био и код Трајка. Трајко је орао и обављао све пољске и домаќе послове, док је Гија ишао на пијац, продавао и куповао, био одборник у селу, заступао куќу итд. Мица је била је мирна и тиха, веома жутог тена лица, не увек са осмехом на лицу. Примеќивало се да је муче бриге и послови и нека њој позната неизвесност и туга.
Трајко, супруг Мицин био је заузет пословима, јер је све, такореќи пало на његова леѓа. Роѓен је 1931 године и по занимању је био пољопривредник и сточар, радеќи земљу и гајеќи стоку као и остали домаќини у његовом селу. Мање се старао о супругином здрављу, него о пословима. Ако му се она и пожалила да је нешто мучи, њено ходање код лекара требало је да одобри старешина у куќи, а осим тога, у то време код лекара се веома слабо ишло, јер и је у Куманово имало једва троје до четворо лекара. Тако је Мица уз велику оптереќеност и заузетост сваким даном све више жутела и слабила и све се више затварала у себи и у својој невољи.
Веома касно, када је болест савладала решили су да Мицу одведу на операцију. Оперисала се, али побољшања није било. Још више је почела да је мучи њена стара, за то време и сада, још непобеѓена болест. Починула је 1959 године, када је напунила тридесет и једну годину у време када је највише била потребна својој деци, ќерки Јули и сину Делчи.
У крајној реченици последњег пасуса се види да је Мица у браку са Трајком имала двоје деце Јуле и Делчо.
Нема коментари:
Објави коментар