ОПШТИНА СТАРО НАГОРИЧИНО

Општина Старо Нагоричино има око 5.000 становника (27 одсто српске националности), једна је од већих у Македонији, али спада међу најмање развијене и најслабије насељене. Домаћинства су сеоска и углавном се баве пољопривредом и сточарством, а крај је богат виноградима и познат по одличном вину и ракији.

Од 33 насеља на територији општине трећина је на беспутном Козјаку, уз границу са Србијом, и та села су због рђавих саобраћајних веза с Кумановом доста упућена на Србију где се многи лече, иду у школу, понеки и струју добијају отуд. Врло често граница пролази кроз дворишта, па су некима куће у Македонији, а баште у Србији.

Централно место и седиште општине, село Старо Нагоричино, први пут је поменуто у 16. веку, у турским пописним дефтерима, као Хагоричка нахија у чијем је саставу било 128 насеља.

Скоро сва насеља имају струју, а више од 60 одсто домаћинстава телефон. Пре четири године у дворишту старе амбуланте у селу Старо Нагоричино изграђена је савремена зграда са неопходном опремом за здравствену заштиту више од 3.000 становника козјачких села који више не морају и за обичан лекарски преглед да иду у Куманово.

Почеци образовања у овом крају датирају од 19. века, а сада у општини Старо Нагоричино раде четири основне школе у којима наставу прати око 400 ученика.

Панорамом овог краја доминира оскрнављени споменик на брду Зебрњак, упркос варварству Бугара који су га минирали у Другом светском рату, јер и остаци монументалног дела архитекте Момира Коруновића сведоче о херојству српских ратника, победника Кумановске битке, кључног догађаја Првог балканског рата, када су Турци после пет векова окупације протерани с највећег дела Балкана.

Општина Старо Нагоричино богата је и другим веома значајним културно-историјским споменицима, попут задужбине српског краља Милутина Немањића манастира Свети Ђорђе с почетка 14. века, манастира Забел, древне мегалитске опсерваторије ²Кокино², а не оскудева ни даровима природе какав је термоминерални извор Стрновац.

Градоначелник дипломирани агроном Власта Димковић перспективу види у искоришћавању природних богатстава општине и уверен је да су велике површине обрадивог земљишта, пашњака, шума и термоминералних извора довољан мотив за привреднике да инвестирају.