Византијски цареви
Из Википедије, слободне енциклопедије.
Ово је списак царева Источног римског царства познатог као Византијско царство или једноставно Византија.
[уреди]
Владари Константинове династије
- Константин Велики (Constantinus Pius Felix Invictus Augustus Pontifex Maximus Pater Patriae Proconsul) (AD 272 - 337, владао 306 - 337) – син Констанција Хлоруса; оставио да се Царство подели међу његовим наследницима; проглашен за свеца
- Констанције (Iulius Constantius) (317 - 361, владао 337 - 361) – син Константина I
- Јулијан Отпадник (Claudius Iulianus) (331 - 363, владао 361 - 363) – зет Константина I, шурак и најближи рођак Констанција, поново прогласио многобоштво за званичну веру
[уреди]
Нединастички владари
[уреди]
Валенсова династија - Теодосијева династија
- Валентинијан I (Valentinianus) (321 - 375, владао 364) – војник, поделио Царство преузевши западни део (којим је владао до 375)
- Валенс (Iulius Valens) (328 - 378, владао 364 - 378) – брат Валентијана I; управљао источним делом Царства
- Грацијан (Gratianus)(359 - 383, владао 378 - 379) – син Валентијана I; 379 поверио источни део Царства Теодосију I, владао западним делом до 383
- Теодосије I Велики (346 - 395, владао 379 - 395) – војник; оженио се ћерком Валентијана I Галом
- Аркадије (Arcadius) (377 - 408, владао 395 - 408) – син Теодосија I
- Теодосије II Млађи (401 - 450, владао 408 - 450) – Аркадијев син
- Света Пулхерија (399 – 453, владала 408 - 441, 450) – сестра Теодосија II; проглашена за светицу
- Свети Маркијан (Marcianus) (392 - 457, владао 450 - 457) – војник; оженио се Пулхеријом након смрти Теодосија II проглашен за свеца
[уреди]
Лавова династија (457 - 518)
- Лав I Трачанин (Valerius Leo) (401-474, владао 457 - 474) – војник
- Лав II (467 - 474, владао 474) – унук Лава I и син Зенона Исавријанца
- Зенон Исавријанин (425 - 491, владао 474 - 475) – зет Лава I; право име Тарасикодис, Исавријанин
- Василиск ( ? - c. 477, владао 475 - 476) – узурпатор; шурак Лава I
- Зенон Исавријанин (владао 476 - 491) – (друга влада)
- Анастасије I (430 - 518, владао 491 - 518) – дворски чиновник; зет Лава I, изабран на предлог Зенонове удовице Аријадне
[уреди]
Јустинијанова династија (518 - 602)
- Јустин I (Iustinius)(450 - 527, владао 518 - 527) – заповедник гарде
- Јустинијан I (Petrus Sabbatius Iustinianus)(482 - 565, владао 527 - 565) – нећак и усвојени син Јустина I; проглашен за свеца
- Јустин II (Iustinius Iunior) (520 - 578, владао 565 - 578) – нећак Јустинијана I; луд
- Тиберије I Константин (Tiberius Constantinus) (540 - 582, владао 574, 578 - 582) – Comes Excubitris; Јустин II га је усвојио
- Маврикије Тиберије (Mauricius Tiberius) (539 - 602, владао 582 - 602) – зет Тиберија I
[уреди]
Нединастички владари
- Фока Тиранин ( ? - 610, владао 602 - 610) – узурпатор; издао сопственог зета
[уреди]
Ираклијева династија (610 - 711)
- Ираклије (or Ηράκλειος) (575 - 641, владао 610 - 641. године)
- Константин III Ираклије (Κωνσταντίνος Γ' Ηράκλειος) (612 - 641, владао 641) – Ираклијев син из првог брака; савладар са Ираклоном; умро од туберкулозе
- Ираклона Константин (Ираклије II) (Ηρακλεωνάς) (626 - 641?, владао 641) – Ираклијев син из другог брака; мучен и збачен
- Констанс II Ираклије (Κώνστας Β' Ηράκλειος) (630 - 668, владао 641 - 668) – син Константина III; убио га је слуга на Сицилији
- Константин IV Брадати (Κωνσταντίνος Δ' ο Πωγώνατος ) (649 - 685, владао 668 - 685) – син Констанса II
- Јустинијан II Ринотмет (Ιουστινιανός Β' ο Ρινότμητος) (668 - 711, владао 685 - 695) – син Константина IV; збачен,мучен(нос му је отсечен) и протеран
[уреди]
Нединастички владари
- Леонтије (Λεόντιος) (владао 695 - 698) – Византијски стратег; мучен, збачен, утамничен и на крају погубљен
- Тиберије II Апсимар (Τιβέριος Γ' ο Αψίμαρος) (владао 698 - 705) – германског порекла; збачен и погубљен
[уреди]
Ираклијева династија (поново) (705 - 711)
- Јустинијан II Ринотмет (владао 705 - 711) – (друга влада); збачен и погубљен
[уреди]
Нединастички владари
- Филипик Вардан (Φιλιππικός Βαρδάνης) (владао 711 - 713) – јерменски војник; збачен и ослепљен
- Анастасије II (Αναστάσιος Β') ( ? - 721, владао 713 - 715) – право име Артемије; Филипиков протоасекрит; збачен и замонашен, побунио се и био погубљен
- Теодосије III (Θεοδόσιος Γ' ο Αδραμμυττηνός) (владао 715 - 717) – скупљач пореза у теми Опсикија; напустио престо и замонашио се
[уреди]
Сиријска династија (717 - 802)
- Лав III Исавријанин (Λέων Γ' ο Ίσαυρος) (675 - 741, владао 717 - 741) – Византијски стратег
- Константин V Копроним (Κωνσταντίνος Ε' ο Κοπρώνυμος ή Καβαλίνος) (718 - 745, владао 741) – син Лава III; збачен
- Артавазд Иконољуб (Αρτάβασδος ο Εικονόφιλος) (владао 741 - 743) – дворанин и зет Лава III
- Константин V Копроним (владао 743 - 775) – (друга влада)
- Лав IV Хазар (Λέων Δ' Χάζαρος) (750 - 780, владао 775 - 780) – син Константина V
- Константин VI Слепи (Κωνσταντίνος ΣΤ') (771 - 797, владао 780 - 797) – син Лава IV; збачен и ослепљен по мајчином налогу
- Света Ирена I Атињанка (Ειρήνη η Αθηναία) (755 - 803, владала 797 - 802) – жена Лава IV, мајка Константина VI; проглашена за светицу;збачена и протерана на Принчева острва
[уреди]
Нединастички владари
- Нићифор I (Νικηφόρος Α') ( ? - 811, владао 802 - 811) – Велики логотет; погинуо у бици, skull used as wine cup
- Ставрикије (Σταυράκιος) ( ? - 812, владао 811) – син Нићифора I; парализован
- Михајло I Рангабе (Μιχαήλ Α' ο Ραγκαβέ) (владао 811 - 813) – зет Нићифора I и управник дворца; збачен и замонашен
- Лав V Јерменин (Λέων Ε' ο Αρμένιος) (775 - 820, владао 813 - 820) – Византијски стратег; убијен
[уреди]
Аморијска династија (820 - 867)
- Михајло II Аморијац (Μιχαήλ Β' ο Τραυλός η Ψηλλος) (770 - 829, владао 820 - 829) – Византијски стратег, зет Константина VI
- Теофил (Θεόφιλος) (813 - 842, владао 829 - 842) – син Михајла II
- Света Теодора I (Θεοδώρα) (владала 842 - 855) – Теофилова жена; царица владала у име свог сина Михајло III; проглашена је за светицу; збачена са власти и замонашена
- Михајло III Пијаница (Μιχαήλ Γ' ο Μέθυσος) (840 - 867, владао 842 - 867) – Теофилов син; убијен
[уреди]
Македонска династија (867 - 1056)
- Василије I Македонац (Βασίλειος Α') (811 - 886, владао 867 - 886) - оженио се удовицом Михајла III; погинуо у лову
- Лав VI Мудри (Λέων ΣΤ' ο Σοφός) (866 - 912, владао 886 - 912) – највероватније син Василија I или Михајла III;
- Александар III (Αλέξανδρος Γ' του Βυζαντίου) (870 - 913, владао 912 - 913) – син Василија I, регент свог нећака
- Константин VII Порфирогенит (Κωνσταντίνος Ζ' ο Πορφυρογέννητος) (905-959, владао 913 - 959) – син Лава VI
- Роман I Лакапин (Ρωμανός Α' ο Λεκαπηνός) (870 - 948, владао 919 - 944) – свекар Константина VII; савладар, збачен од стране његових синова и замонашен
- Роман II Порфирогенит (Ρωμανός Β' ο Πορφυρογέννητος) (939 - 963, владао 959 - 963) – син Константина VII
- Нићифор II Фока (Νικηφόρος Β' Φωκάς ή Νικηφόρος Β' ο Φωκάς) (912 - 969, владао 963 - 969) – Бизантијски стратег; оженио се удовицом Романа II, регент за Василија ; убијен у спаваћој соби
- Јован I Цимискије (Ιωάννης Α' Κουρκούας ο Τσιμισκής) (925 - 976, владао 969 - 976) – шурак Романа II, љубавник Нићифорове жене,али му је забрањен брак са њом, регент Василија
- Василије II Бугароубица (Βασίλειος Β' ο Βουλγαροκτόνος) (958 - 1025, владао 976 - 1025) – син Романа II
- Константин VIII (Κωνσταντίνος Η')(960-1028, владао 1025 - 1028) – син Романа II; прећутни савладар Василија II
- Зоја I (Ζωή Α') ((c. 978 - 1050, владала 1028 - 1050) – ћерка Константина VIII
- Роман III Аргир (Ρωμανός Γ' ο Αργυρός) (968 - 1034, владао 1028 - 1034) – Цариградски епарх; први муж Зоје, по жељи Константина VIII; убијен
- Михајло IV Пафлагонац (Μιχαήλ Δ' ο Παφλαγών) (1010 - 1041, владао 1034 - 1041) – Зојин други муж; патио од епилепсије
- Михајло V Калафат (Μιχαήλ Ε' ο Καλαφάτης) (1015 - 1042, владао 1041 - 1042) – нећак Михајла IV, Зојин усвојени син
- Теодора (Θεοδώρα) (980 - 1056, владала 1042) – ћерка Константина VIII, савладарка Зоје I
- Константин IX Мономах (Κωνσταντίνος Θ' ο Μονομάχος) (1000 - 1055, владао 1042 - 1055) – трећи муж Зоје I
- Теодора (Θεοδώρα) (владала 1055 - 1056) – враћена на престо
[уреди]
Нединастички владари
- Михајло VI Стратиотик (Μιχαήλ ΣΤ' ο Στρατιωτικός) (владао 1056 - 1057) – Теодора га је изабрала за цара на самртном одру; збачен и замонашен
[уреди]
Динстија Комнина (1057 - 1059)
- Исак I Комнин (Ισαάκιος Α' Κομνηνός) (c. 1007 - 1060, владао 1057 - 1059) – војник; због болести напустио престо и замонашио се
[уреди]
Династија Дука (1059 - 1078)
- Константин X Дука (Κωνσταντίνος Ι' Δούκας) (1006 - 1067, владао 1059 - 1067) – Михајло Псел Млађи га је изабрао за цара
- Михајло VII Дука Парапинак (Μιχαήλ Ζ' Δούκας Παραπινάκης) (1050 - 1090, владао 1067 - 1078) – син Константина X, првобитно савладар са браћом и Диогеном; збачен са власти након чега се замонашио
- Роман IV Диоген (Ρωμανός Δ' Διογένης) (1032 - 1072, владао 1068 - 1071) – оженио се удовицом Константина X; владао као савладар, збачен и мучен до смрти
- Нићифор III Вотанијат (Νικηφόρος Γ' Βοτανειάτης) (1001 - 1081, владао 1078 - 1081) – стратег Анадолијске теме и наводни потомак породице Фока, бигамски је оженио жену Михајла VII; збачен са властуи и приморан на повлачење у манастир
[уреди]
Династија Комнина (поново) (1081 - 1185)
- Алексије I Комнин (Αλέξιος Α' Κομνηνός) (1057 - 1118, владао 1081 - 1118) – нећак Исака I, ожењен пранећаком Константина X
- Јован II Комнин Лепи (Ιωάννης Β' Κομνηνός o Καλος) (1087 - 1143, владао 1118 - 1143) – син Алексија I, погинуо у лову
- Манојло I Комнин Велики (Μανουήλ Α' Κομνηνός ο Μέγας) (1118 - 1180, владао 1143 - 1180) – син Јована II
- Алексије II Комнин (Αλέξιος B' Κομνηνός) (1169 - 1183, владао 1180 - 1183) – син Манојла I; убијен гаротом
- Андроник I Комнин (Ανδρόνικος Α' Κομνηνός) (1118 - 1185, владао 1183 - 1185) – нећак Јована II; ожењен удовицом Алексија II; збачен, мучен и убијен; његови потомци су створили Трапезунтско царство
[уреди]
Династија Анђела (1185 - 1204)
- Исак II Анђео (Ισαάκιος Β' Άγγελος) (1156 - 1204, владао 1185 - 1195) – праунук Алексија I, свргнут и утамничен
- Алексије III Анђео (Αλέξιος Γ' Άγγελος) (1153 - 1211, владао 1195 - 1203) – брат Исака II, свргнут од стране Крсташа, замонашио се
- Алексије IV Анђео (Αλέξιος Δ' Άγγελος) (1182 - 1204, владао 1203 - 1204) – син Исака II, свргнут и убијен
- Исак II Анђео (владао 1203 - 1204) – изразито луд, обновио своје царство са Алексијем IV, свргнут
- Алексије V Дука Мурзуфл (Αλέξιος Ε' Δούκας ο Μούρτζουφλος) (1140 - 1204, владао 1204) – законити наследник и зет Алексија III, ослепљен и прогнан у Дукљу.
[уреди]
Династија Ласкариса (Никејско царство) (1204 - 1261)
- Теодор I Ласкарис (Θεόδωρος Α' Λάσκαρης) (1174 - 1222, владао 1204 - 1222) – зет Алексија III
- Јован III Дука Ватац (Ιωάννης Γ' Δούκας Βατάτζης) (1192 - 1254, владао 1222 - 1254) – зет Теодора I; патио од епилепсије
- Теодор II Ласкарис (Θεόδωρος Β' Λάσκαρης) (1221 - 1258, владао 1254 - 1258) – син Јована III
- Јован IV Ласкарис (Ιωάννης Δ' Λάσκαρης) (1250 - 1305, владао 1258 - 1261) – син Теодора II, Михајло VIII га је збацио са трона, ослепео и утамничио
[уреди]
Династија Палеолога(обновљена Византија) (1261 - 1453)
- Михајло VIII Палеолог (Μιχαήλ Η' Παλαιολόγος) (1224 - 1282, владао 1259 - 1282) – Византијски стратег и регентЈована IV Ласкариса, праунук Алексија III Анђела;
- Андроник II Палеолог Старији (Ανδρόνικος Β' ο Γέρος) (1258 - 1332, владао 1282 - 1328) – син Михајла VIII; препустио престо
- Андрониик III Палеолог Млађи (Ανδρόνικος Γ' Παλαιολόγος ο Νέος) (1297 - 1341, владао 1328 - 1341) – унук Андроника II
- Јован V Палеолог (Ιωάννης Ε' Παλαιολόγος) (1332 - 1391, владао 1341 - 1347) – син Андроника III, збачен од стране Јована VI
- Јован VI Кантакузин (Ιωάννης Στ' Καντακουζηνός) (1295 - 1383, владао потпуно 1347 - 1354) – свекар Јована V; збачен и замонашио се као Јосиф Христодулу
- Јован V Палеолог (владао 1354 - 1376) – друга влада, збачен од стране Андроника IV
- Андроник IV Палеолог (Ανδρόνικος Δ' Παλαιολόγος) (1348 - 1385, владао 1376 - 1379) – син Јована V, полуослепљен због побуне,касније наследио престо,поново се побунио
- Јован V Палеолог (владао 1379 - 1390) – трећа влада, збачен
- Јован VII Палеолог (Ιωάννης Ζ' Παλαιολόγος) (1370 - 1408, владао 1390) – син Андроника IV
- Јован V Палеолог (владао 1390 - 1391) – четврта влада
- Манојло II Палеолог (Μανουήλ Β' Παλαιολόγος) (1350 - 1425, владао 1391 - 1425) – син Јована V
- Јован VII Палеолог (владао 1399 - 1402) – владао као савладар
- Јован VIII Палеолог (Ιωάννης Η' Παλαιολόγος) (1392 - 1448, владао 1425 - 1448) – син Манојла II
- Константин XI Палеолог Драгаш (Κωνσταντίνος ΙΑ' Παλαιολόγος Δραγάτσης) (1405 - 1453, владао 1449 - 1453) – син Манојла II, погинуо у одбрани Цариграда 1453 године
[уреди]
Пад Цариграда 1453
Мехмед II осваја Цариград 1453 године и практично уништава Византијско царство присвојивши за себе титулу цезара тј. цара коју су носили и његови наследници.(Погледај Турски султани).
[уреди]
Динстија Палеолога (у егзилу)
- Тома Палеолог (Θωμάς Παλαιολόγος) (1409 или 10 - 1465) – брат Константина Драгаша; умро у Риму;
- Андреја Палеолог (Ανδρέας Παλαιολόγος) (1453 - 1502) – Томин син; продао и предао своје титуле;
 | | |
|---|---|---|
| Византијска култура | Историја Византије | Уређење Византије |
| Архитектура | Константин Велики | Теодосије I | Јустинијан I | Симболи |
[уреди]
1 коментар:
Keep up the good work Bontril in stock fem dom wrestlers Tv prozac Conference calling on blackberry
Објави коментар